Главна страна

Сјајан чланак

Ладислав V Посмрче

Портрет краља Ладислава Посмрча, пергамент из Холца

Ладислав Посмрче (нем. Ladislaus Postumus, мађ. V. László, чеш. Ladislav Pohrobek; Комарно, 22. фебруар 1440Праг, 23. новембар 1457) био је аустријски војвода (од 1440), краљ Угарске (као Ладислав V, од 1444) и краљ Чешке (Ладислав I од 1453. године) из династије Хабзбурга.

Ладислав, назван Посмрче пошто је рођен после смрти свог оца Алберта II Немачког, крунисан је за краља Угарске већ у трећем месецу живота. Његова мајка Елизабета Луксембуршка покушала је да му сачува престо, иако је већина племства изабрала за краља другог кандидата, краља Пољске Владислава III Јагелонца. Пошто се Елизабета са сином повукла у Беч, после њене смрти Ладиславов заштитник био је аустријски војвода и цар Светог римског царства Фридрих III Хабзбуршки. Када је Владислав III страдао у борби са Османлијама код Варне 1444, угарско племство је позвало малог Ладислава назад у земљу.

Како је Фридрих оклевао да испуни захтеве Мађара, Угарском је као краљевски регент од 1446. до 1452. године управљао прослављени војсковођа и великаш Јанош Хуњади. Млади краљ је 1453. најзад посетио Чешку и Угарску, где се око њега окупљало племство незадовљно Хуњадијевом доминацијом. Током Ладиславове владавине врхунац борби са Турцима била је успешна одбрана Београда 1456. после које је умро Хуњади. Његов старији син Ладислав је, како би задржао очев привилегован положај, у Београду убио свог главног противника Улриха II Цељског, краљевог рођака и заштитника, али га је затим Ладислав Посмрче осудио на смрт и погубио. Од новог сукоба у Угарској Ладислав V се склонио у Праг где је 1457. и преминуо у седамнаестој години, по свему судећи од леукемије.

Добар чланак

Парк природе Рилски манастир

Поглед на парк природе

Парк природе Рилски манастир (буг. Природен парк „Рилски манастир“) један је од највећих паркова природе у Бугарској и простире се на површини од 252,532 km², у западном делу планине Рила на надморској висини између 750 и 2713 m. Стациониран је у општини Рила у Ћустендилској области и у оквиру њега налазе се шуме, планинске висоравни, алпска подручја и 28 глацијалних језера.

Парк је добио име по Рилском манастиру, културном и духовном центру, основаном за време Првог бугарског царства у 10. веку, од стране Јована Рилског. Манастир је од 1983. године део светске баштине Унеска Основан је 1992. године као део новоуспостављеног Националног парка Рила. Данас је већина парка у власништву манастира који се ту налази. Парк укључује један резерват природе, шумски резерват Рилски манастир, са површином од 36,65 km² односно 14% целе територије парка природе.

Парк спада под екорегион родопских планинских мешовитих шума, старог копненог подручја широколисних и мешовитих шума умерених предела. На простору парка обитавају 282 врсте маховине и 130 врста алги. Фауна укључује 52 врсте сисара, 122 врсте птица, 12 врста гмизаваца, 11 врста водоземаца, 5 врста риба, као и 2600 врста бескичмењака.

Са нешто више од милион посетилаца годишње спада у други најпосећенији парк природе у Бугарској, након парка природе Витоша.

Изабрани списак

Дискографија Мака Милера

Милер током наступа у Лондону 2013. године

Амерички репер, певач, текстописац и музички продуцент Мак Милер објавио је пет студијских албума, два ЕП-а, два албума уживо, тринаест микстејпова, четрдесет синглова (тринаест као главни извођач) и шездесет и један музички спот. Милер је каријеру започео 2007. године као члан хип-хоп групе The Ill Spoken пре него што се одлучио за соло каријеру.

Након објављивања неколико соло микстејпова, Милер је потписао уговор са независном издавачком кућом Рострум рекордс, 2010. године. Његов први ЕП On and On and Beyond објављен је у марту 2011. године и нашао се на 55. месту америчке листе Билборд 200. Милеров сингл Donald Trump са микстејпа Best Day Ever, постао је његов први сингл који се нашао на некој листи, а био је 75. на листи Билборд хот 100 и добио je златни сертификат од стране Америчког удружења дискографских кућа.

Недавни догађаји

Вести

Ђанине Ањез
На данашњи дан

6. јул

Луј Пастер, проналазач вакцине против беснила
Занимљивости

Да ли сте знали

Цицерон

Изабрана слика

Видра је врста из породице куна, изузетно прилагођена животу у слаткој води. Познате су као веома вјешти пливачи. Видре имају гипко и врло покретно тело. Грађа тела им је изузетно оспособљена за роњење. У води могу да издрже изузетно дуго, а за хватање плена се служе оштрим и снажним зубима. Младунци науче да пливају за око 80 дана, када им крзно довољно порасте и постане водоотпорно. Прe тога они су јако невешти у води због меког крзна и практично се боје воде, тако да их у периоду када треба да почну да пливају мајка најчешће на силу гура у воду док не науче.
Видра је врста из породице куна, изузетно прилагођена животу у слаткој води. Познате су као веома вјешти пливачи. Видре имају гипко и врло покретно тело. Грађа тела им је изузетно оспособљена за роњење. У води могу да издрже изузетно дуго, а за хватање плена се служе оштрим и снажним зубима. Младунци науче да пливају за око 80 дана, када им крзно довољно порасте и постане водоотпорно. Прe тога они су јако невешти у води због меког крзна и практично се боје воде, тако да их у периоду када треба да почну да пливају мајка најчешће на силу гура у воду док не науче.

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији може мењати свако са приступом интернету.

Првобитна верзија започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године. Тренутно Википедија има више од 59 милиона чланака на 309 језика, од којих је преко 660.000 на српском језику.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ или да се обратите свом ментору.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 308.536 корисника отворило налог, а од тога је 777 активно. Сви уредници су волонтери који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина. Посетите Радионицу и сазнајте како и ви можете помоћи.

Дискусије и коментари о садржају чланака су добродошли. Странице за разговор користе се за размену мишљења и указивање на грешке како би се постојећи чланци побољшали и употпунили.